Окружење програмског језика Скреч¶

Да ли би волео да направиш своју сопствену компјутерску игру, анимирану причу, упутство или презентацију? Скреч је програмски језик који ти омогућава да све то направиш. И више од тога.

И најдужа путовања почињу првим кораком. У овом, уводном поглављу, упознаћеш се са окружењем програмског језика Скреч и тако направити свој први корак у учењу програмирања.

Не мораш одмах да усвојиш све појмове нити да одговориш на сва питања. Вратићеш и се на њих када ти буду потребни.

Да би написаo програм у Скречу неопходно је да претходно упознаш окружење у којем се креирају програми, односно његов интерфејс.

Скреч je језик програмирања у коме се креирају пројекти. Да би направио пројекат прво треба да уведеш ликове који у њему учествују. Када се покрене Скреч, аутоматски се креира лик мачка с називом Лик1.

Лику можеш да придружиш различите: изгледе, звукове и понашање. Понашање лика описује се скриптом.

Програм се креира „спајањем“ разнобојних блокова којима су представљене наредбе, слично као што се од разнобојних Лего коцки конструишу различити објекти.

Пројекат садржи једну или више скрипти, од којих је свака придружена неком лику или позорници - месту на коме се одвија пројекат.

Следећа слика приказује интерфејс програмског језика Скреч који се види када на сајту https://scratch.mit.edu/ изабереш опцију Create.

Увек када се покрене Скреч, аутоматски се креира позорницa коју чини бели правоуганик димензија 480х360 тачака у коме се налази лик мачка.

Сама позорница је непокретна, али на њој се налазе ликови који могу да се крећу и реагују на друге ликове.

Позорници и ликовима могу да буду придружени графички (слике – цртежи, фотографије) и звучни фајлови. Слике ликова називају се костими, а слике позорнице - позадине.

Осим графичких и звучних фајлова објектима могу да се придруже и скрипте које описују њихово понашање. Сваки објекат има своје понашање, чак и непокретна позорница која, на пример, може да мења свој изглед.

Листа ликова приказује сличице свих ликова који су укључени у пројекат. Испод сваког лика је исписано његово име. Информације о текућем лику можеш да видиш и измениш ако кликнеш на слово i које се налази у горњем левом углу сличице лика. Добијаш следећи приказ:

Ознака (1) указује на име лика. Промена имена врши се тако што се у пољу имена лика откуца ново име.

Ознака (2) указује на координате центра лика на позорници, а (3) на кретања којим ће се лик кретати (0 - горе, 90 - десно, 180 - доле, -90 - лево). Плава линија на сличици показује усмерење лика. Да би га променио треба да заротираш ту плаву линију.

Ознака (4) говори о начину окретања који може бити: на све стране, лево-десно или без окретања.

Усмерење и начин окретања лика илустровани су на следећој слици.

Ако је чекирано поље (5) лик се може премештати курсором миша и када је позорница увећана, односно када се налази у „режиму презентације”. У супротном, лик је у овом режиму непокретан и може да промени свој положај једино извршавањем програма.

Ако је чекирано поље (6) лик се види на позорници, у супротном је сакривен.

Све расположиве наредбе чувају се у палети наредби и организоване су у 10 група. Наредбе сваке групе имају карактеристичну боју. На следећој слици приказане су групе наредби.

Да би направио скрипту, потребно је да за активан објекат пренесеш одговарајуће наредбе из палете наредби у област скрипти, и повежеш их.

Креирање скрипти врши се постављањем блокова једног преко другог. Клик било где у оквиру низа блокова покреће комплетну скрипту која се извршава од врха према дну. Да би се утврдило шта блок ради, треба десним кликом на њега отворити приручни мени и изабрати помоћ.

Када превлачиш блок у оквиру области скрипти, бели маркери указују где можеш да поставиш блок и исправно га повежеш са осталим блоковима. Да би померио стек, треба да покажеш на његов горњи блок. Ако превлачиш блок са средине стека, помераће се и сви блокови испод њега.