$$ \newcommand{\floor}[1]{\left\lfloor{#1}\right\rfloor} \newcommand{\ceil}[1]{\left\lceil{#1}\right\rceil} \renewcommand{\mod}{\,\mathrm{mod}\,} \renewcommand{\div}{\,\mathrm{div}\,} \newcommand{\metar}{\,\mathrm{m}} \newcommand{\cm}{\,\mathrm{cm}} \newcommand{\dm}{\,\mathrm{dm}} \newcommand{\litar}{\,\mathrm{l}} \newcommand{\km}{\,\mathrm{km}} \newcommand{\s}{\,\mathrm{s}} \newcommand{\h}{\,\mathrm{h}} \newcommand{\minut}{\,\mathrm{min}} \newcommand{\kmh}{\,\mathrm{\frac{km}{h}}} \newcommand{\ms}{\,\mathrm{\frac{m}{s}}} \newcommand{\mss}{\,\mathrm{\frac{m}{s^2}}} \newcommand{\mmin}{\,\mathrm{\frac{m}{min}}} \newcommand{\smin}{\,\mathrm{\frac{s}{min}}} $$

Prijavi problem


Obeleži sve kategorije koje odgovaraju problemu

Još detalja - opišite nam problem


Uspešno ste prijavili problem!
Status problema i sve dodatne informacije možete pratiti klikom na link.
Nažalost nismo trenutno u mogućnosti da obradimo vaš zahtev.
Molimo vas da pokušate kasnije.

Program ne moraš da izvršiš u celini već možeš da po volji zaustaviš izvršavanje na bilo kojoj njegovoj naredbi. Ima nekoliko načina da to uradiš:

  • Možeš da zadaš mesto na kome će se tvoj program uvek zaustavljati, čak i ako ga pokreneš sa F5 (kao kad želiš da se izvrši ceo). Takvo mesto se zove tačka prekida (engl. breakpoint) i označeno je crvenim krugom, kao na slici.

Tačka prekida se postavlja tako što dovedeš kursor u željenu liniju koda i pritisneš F9, ili, još jednostavnije - klikneš mišem na sivi deo ispred linije na koju želiš da postaviš tačku prekida (tamo gde se i pojavljuje oznaka). Ponavljanjem ovog postupka uklanjaš tačku prekida.

  • Ako želiš da izvršiš samo jednu naredbu, pritisni taster F10, ili jednu od ovih strelica na spisku alata ToolBar:

Kada programeri izvršavaju jednu po jednu naredbu da bi lakše pratili šta se tačno dešava u programu, oni kažu da koračaju (ili stepuju) kroz program.

  • Ako želiš da se izvršavanje zaustavi kod kursora, pritisni Ctrl+F10.

(kursor je ona mala vertikalna linija koja treperi negde između slova i pokazuje gde će biti ispisano ili izbrisano sledeće slovo).

Dok izvršavaš program deo po deo, žuta strelica na levoj strani pokazuje naredbu koja će sledeća biti izvršena.

Ako te interesuju vrednosti promenljivih koje sadrže usputne rezultate (a ne želiš da dodaješ naredbe za njihovo ispisivanje), dovoljno je da zadržiš kursor na imenu promenljive. Njena vrednost će se ubrzo pojaviti u malom pomoćnom prozoru, kao na sledećoj slici.

Savet: ovako možeš da bolje razumeš kako program radi.

Ne radi? Ako imaš problema sa gledanjem vrednosti promenljivih, to je možda zato što je tvoja trenutna konfiguracija "Release". To znači da je tvoje okruženje trenutno podešeno da pravi verziju programa koja je brža i manja, ali koja nema sve podatke potrebne za gledanje vrednosti promenljivih (Release verzija se obično daje na upotrebu drugima). Sve što treba da uradiš je da u standardnom ToolBaru konfiguraciju promeniš na Debug, i ponovo pokreneš program:

Na raspolaganju ti je i stalan prozor koji pokazuje vrednosti svih promenljivih u tvom programu (tačnije, u tvojoj Main funkciji, odnosno u funkciji koja se trenutno izvršava). Taj prozor izgleda ovako:

Ako ne vidiš ovakav prozor dok izvršavaš program deo po deo, možeš da ga otvoriš koristeći meni Debug->Windows->Watch. U ovom prozoru crveno se prikazuju vrednosti koje su promenjene između prethodnog i ovog zaustavljanja programa. Na primer, u slučaju da izvršavaš jednu po jednu naredbu koristeći F10, crvene će biti vrednosti koje su promenjene poslednjom izvršenom naredbom.

Ako u bilo kom trenutku želiš da izvršiš program do kraja (ili do sledeće tačke prekida, ako takva postoji), pritisni F5, isto kao da program nije ni počeo sa radom.

Ako želiš da potpuno prekineš izvršavanje (na primer, zato što hoćeš da nešto promeniš u programu i da ga izvršiš ispočetka, ili završavaš sa radom), pritisni Shift+F5. Istu ulogu ima i stavka menija Debug->Stop Debugging, kao i dugme sa crvenim kvadratom ("Stop debugging" dugme) na spisku alata ToolBar koji izgleda ovako (tu su i strelice za izvršavanje jedne naredbe, koje su pomenute ranije):

Najkorisnija primena svih ovih mogućnosti je traženje i ispravljanje grešaka u programu. Ako program ne radi ono što ti očekuješ, izvršavanje deo po deo i gledanje vrednosti promenljivih može da ti pomogne da otkriješ zašto nastaje greška i kako da otkloniš njen uzrok.

Ispravljanjem grešaka ćemo se baviti u narednim lekcijama. Ovde samo isprobavamo "koračanje kroz program" da bismo detaljnije razumeli kako se naredbe izvršavaju (i da bismo se pripremili za buduće traženje grešaka).