Обими 5 троуглова¶

Приметимо да су све наредбе у телу петље увучене у односу на петљу, али и да су међусобно поравнате, што мора увек бити случај (у супротном се добија порука да програм није исправан).

Поздрави сваког ученика¶

Примети да овај пут уместо константне вредности унутар range треба навести променљиву n, што значи да ће се петља извршавати различит број пута (у зависности од броја n који корисник уноси). Такође, примети да променљива ime не чува број него текст. Приликом уноса вредности употребили смо само input(...), а не int(input(...)), нити float(input()), јер након уноса текста није потребно из њега прочитати ни целобројну ни реалну бројевну вредност (чему служе функције int и float).

Испис бројева од 0 до 9¶

Испис бројева од a до b¶

Када се у позиву функције range наведе само један аргумент, онда бројање креће од нуле, међутим, када се наведу два аргумента a и b, тада бројање креће од a и завршава се са b-1.

Игра жмурке¶

Ако се у позиву функције range наведу три аргумента, трећи од њих одређује корак за који се у сваком кораку петље врши увећавање бројачке променљиве. На пример, range(1, 10, 2) означава да бројачка променљива креће од 1 и да се у сваком кораку увећава за 2, све док је строго мања од 10 тј. да редом узима вредности 1, 3, 5, 7 и 9.

Аларм који звони на сваких 10 минута¶

Задатак је много једноставније реализовати ако време представимо само помоћу минута. Зато дефинишемо функције конверзије сати и минута у минуте и минута у сате и минуте.

Жмурке - петља while¶

Приметимо да се у телу петље крије наредба broj = broj + 5 која проузрокује да се вредност променљиве broj промени тако што се њена текућа вредност увећа за пет (о промени вредности променљиве и наредбама овог облика више је речено у поглављу о променама вредности променљивих). Изврши овај програм корак по корак и пажљиво прати како се мењају вредности променљиве broj.

Петљу while употребљавамо када не знамо унаред колико пута треба извршити тело неке петље.

Цифре броја¶

Раније смо видели да се последња цифра броја може одредити тако што се одреди остатак при дељењу тог броја са 10, а да се она може обрисати из броја тако што се пронађе целобројни количник тог броја са 10. Да би се одредиле све цифре броја, потребно је понављати одређивање, исписивање и брисање последње цифре броја, све док број не постане нула.

Изврши обавезно овај програм корак по корак и прати вредности променљивих. На пример, ако унесеш број 123, приликом првог уласка у петљу проверава се да ли је 123 > 0 и пошто јесте, исписује се 123 % 10 тј. 3, а број n се замењује са 123 // 10 тј. 12. Након тога се проверава да ли је 12 > 0 и пошто јесте, исписује се 12 % 10 тј. 2, а број n се замењује са 12 // 10 тј. 1. Након тога се проверава да ли је 1 > 0 и пошто јесте, исписује се 1 % 10 тј. 1, а број n се замењује са 1 // 10 тј. 0. На крају се проверава да ли је 0 > 0 и пошто није, петља се завршава. Дакле, програм исписује цифре 3, 2 и 1, баш како је и тражено.

Исправан унос оцене¶

На почетку ћемо тражити да корисник унесе оцену и затим ћемо исписивати поруку о грешци и тражити да се оцена уноси све док унета оцена не припада интервалу од 1 до 5.

Препоручујемо ти да овај облик петље вежбаш и помоћу робота Карела, јер у задацима које смо вам припремили постоји велики број њих који захтевају употребу петље while.

Таблица множења¶

1*1=1 1*2=2 1*3=3 1*4=4
2*1=2 2*2=4 2*3=6 2*4=8
3*1=3 3*2=6 3*3=9 3*4=12
4*1=4 4*2=8 4*3=12 4*4=16

Основу решења овог задатка чини пролазак кроз све парове бројева од 1 до n. За то се користе угнежђена петља. Бројач спољашње петље одговара броју врсте тј. првом чиниоцу (у првој врсти је први чинилац увек 1, у другој 2, у трећој 3, у четвртој 4). Бројач унутрашње петље одговара броју колоне тј. другом чиниоцу (у првој колони је други чинилац увек 1, у другој 2, у трећој 3, у четвртој 4).

Обратимо пажњу да се цела унутрашња петља понавља n пута, по једном за сваку вредност бројача спољашње петље. Када се i постави на 1 тада j редом узима све вредности од 1 до 4. Након тога се се i постави на 2, а j из почетка узима све вредности од 1 до 4 и тако даље.

У телу унутрашње петље знају се вредности бројача i и j и лако можемо израчунати њихов производ и исписати одговарајућу једнакост. Штампање ћемо подесити тако да се не прави размак између делова (постављањем sep="") и тако да се не прелази у наредни ред, већ размак након штампе (постављањем end=" "). У нови ред ћемо прелазити након завршетка рада унутрашње петље (тако што ће последња наредба спољашње петље бити print()).

Наредни програм је скоро готов - прошири наредбу print тако да се израчунава и штампа одговарајући производ.

Сви парни бројеви прве стотине¶

Распродаја ципела¶

Једна могућност је да учитамо цену на почетку провера, а затим да у петљи while проверавамо да ли је цена различита од нуле и ако јесте да израчунамо снижење и учитамо поново цену и проценат како бисмо се припремили за следећи корак.

Још једно могуће решење се заснива на томе да направимо бесконачну петљу (петљу у while True: којој је услов увек испуњен), на чијем ћемо почетку учитавати цену и проценат. Ако је цена нула, петљу ћемо прекидати наредбом break, а у супротном ћемо израчунавати и исписивати снижени износ.