Obeleži sve kategorije koje odgovaraju problemu

U našem prvom programu smo se prvi put susreli sa ispisom rečenice na ekran (ta rečenica je glasila "Hello world!"). Hajde sada da se bliže upoznamo sa kontrolom ispisa na ekran. U svom editoru programa napiši sledeći program:

#include <iostream>
using namespace std;

int main()
{
    cout<<"Da li ti znas za neki drugi ritam?"<<endl;
	return 0;
}

Kada kompajliramo i pokrenemo ovaj program (Ctrl+F5), na crnom ekranu, konzoli, ispisaće se poruka "Da li ti znas za neki drugi ritam?", ispod koje će pisati da pritisnemo bilo koji taster na tastaturi za nastavak, što će zatvoriti konzolu.

Možemo ponaosob da analiziramo svaku liniju programa iz primera koje se odnose na ispisivanje podataka na ekran:

#include <iostream>

Ispisivanje teksta na ekranu je složena radnja, no srećom neko je već napisao izlazni tok cout << "..." pa ćemo nju koristiti. Izlazni tok se nalazi u iostream biblioteci. Linija #include u našem programu znači da je uključena biblioteka iostream u naš program, jer smo koristili izlazni tok cout koja se nalazi u toj biblioteci. Biblioteka iostream sadrži niz funkcija koje omogućavaju rad sa ulazno-izlaznim uređajima (ekran je primer izlaznog uređaja a tastatura primer ulaznog). U toku kursa, naići ćete na još biblioteka, kao na primer na biblioteku za izračunavanje matematičkih funkcija.

using namespace std;

Ova linija omogućava pristup tzv. prostoru imena (eng. namespace) standardne biblioteke jezika C++ koja se naziva std. Izlazni tok cout je deo standardne biblioteke jezika C++ i koristićemo je u ovom programu. Ova deklaracija obezbeđuje da se svi elementi iz standardne biblioteke koriste bez prefiksa std::, npr.umesto da pišemo std::cout možemo napisati samo cout.

cout<<"Da li ti znas za neki drugi ritam?"<<endl;

Izlazni tok cout (console output – izlaz na konzoli/ekranu) služi za ispis teksta na konzolu (crni ekran) i uvek se piše: cout<<. Ispis podataka se ostvaruje operatorom ispisa "<<". Tekst "Da li ti znas za neki drugi ritam?", koji se nalazi između navodnika, predstavlja niz znakova koji šaljemo na izlaz (ekran). Dakle, gornja naredba se može interpretirati i kao: pošalji na ekran niz znakova: "Da li ti znas za neki drugi ritam?".

return 0;

Funkcija main vraća vrednost 0 da kaže da je izvršenje programa proteklo ok. Ukoliko main vrati neki različit broj od 0, to može označavati da je došlo do neke greške u programu, a do koje tačno greške možemo zaključiti po kodu/vrednosti koju je funkcija main vratila.

Hajde da pogledamo šta još možemo da radimo sa izlaznim tokom cout u primeru koji sledi:

#include<iostream>
using namespace std;

void main()
{
    cout<<"Mozemo li da ispisujemo i brojeve?";

    cout<<154; 

    cout<<"To C++ majstore, pa mogu i brojeve da ispisujem!"; 

    cout<<"Jel moze kombinacija teksta i brojeva? "
        <<357<<" mi je omiljeni broj!";
}

Primećuje se da se u gornjem primeru sav tekst na ekranu "lepi" jedan za drugi. Kada želimo to da izbegnemo i dobijemo pregledniji ispis tako da posle nekog ispisa na ekran kursor pređe u novi red, treba koristiti konstantu endl (eng. end of line) iz biblioteke iostream, kao u primeru koji sledi i koji je samo izmenjena verzija prethodnog. Za prelazak u novi red može i da se pošalje "\n" na standardni izlaz sa istim efektom kao da smo upotrebili konstantu endl.

#include<iostream>
using namespace std;

void main ( )
{
    cout<<"Mozemo li da ispisujemo i brojeve?"<<endl;

    cout<<154<<"\n";

    cout<<"To C++ majstore, pa mogu i brojeve da ispisujem!"<<endl; 

    cout<<"Jel moze kombinacija teksta i brojeva? "<<357
        <<" mi je omiljeni broj!"<<endl;

    cout<<"Ovo je prvi ispisan red."<<endl<<"Ovo je drugi ispisan red."<<endl;
}