Obeleži sve kategorije koje odgovaraju problemu

Predavanja u okviru Zimske škole će biti kombinovanog tipa i uključivaće predavanja uživo kao i vežbe koje će biti postavljene na onlajn platformu zajedno sa dodatnom literaturom.

Uživo predavanja će biti organizovana jednom nedeljno u trajanju od po 3 sata ( sa pauzama razume se 😊 ) tokom februara.

Pristup za koji smo se odlučili je da odmah i sami počnete da radite na unapred pripremljenim skupovima podataka. U tom svetlu, neće biti dugih teorijskih uvoda već ćete kroz direktan rad na računaru usvajati osnovne koncepte i znanja.

Onlajn deo Zimske škole je zamišljen kao period između dva predavanja koji je predviđen za vežbu i samostalan rad. U svakom trenutku ćete imati podršku kako predavača tako i Petljinog tima.

Ako želimo da ocenimo stepen zahtevnosti Zimske škole rekli bismo da je srednjeg nivoa.

To znači da je nedeljno potrebno odvojiti između osam i deset sati da bi se pripremljeno gradivo savladalo što je u principu nešto više od sat vremena dnevno. Pri pripremi programa Zimske škole vodili smo računa i o vašim obavezama tako da verujemo da je predloženi program za vas izvodljiv.

Raspored predavanja zimske škole

• Prvo predavanje: Sreda, 05. februar 18 – 21h
• Drugo predavanje: Subota, 08. februar 11 – 14h
• Treće predavanje: Subota, 15. februar 11 – 14h
• Četvrto predavanje: Subota, 22. februar 11 – 14h
• Peto predavanje: Utorak, 25. februar 17 – 20h

Aleksandra Alorić

Aleksandra Alorić je naučnica zaposlena na Institutu za fiziku u Beogradu u Centru za izučavanje kompleksnih sistema. Diplomirala je i masterirala teorijsku fiziku na Univerzitetu u Beogradu, a doktorirala primenjenu matematiku na Kraljevskom koledžu u Londonu. Pored istraživanja socio-ekonomskih kompleksnih sistema Aleksandra voli da se bavi obrazovanjem i promocijom nauke, ona je rukovoditeljka programa matematičko-tehničkih nauka u Istraživačkoj stanici Petnica i jedna od pokretačica i koordinatorki Turnira mladih fizičara.

Tokom Zimske škole Aleksandra će sa polaznicima raditi na obradi i analizi konkretnih skupova podataka i njihovoj vizuelizaciji.

Milena Marić

Milena je diplomirala na Matematičkom fakultetu Univerziteta u Beogradu 2002. godine gde je sada na doktorskim studijama. Dugi niz godina i veliko iskustvo je stekla kao profesorka matematike i računarstva. Od 2017. godine je saradnik Fondacije Petlja da bi se 2019. godine pridružila timu kao koordinator projektnih aktivnosti. Autor i koautor je nekoliko stručnih radova iz oblasti primene savremenih tehnologija u nastavi matematike i računarstva. Koautor je nekolicine akreditovanih seminara od strane ZUOV-a za usavršavanje nastavnika matematike i računarstva. Recenzent je jedne knjige o programskom jeziku Python. Autor je knjige Python za osnovce u izdanju CET-a.

Kao predavač na Zimskoj školi, polaznike će upoznati da osnovama programskoj jezika Python i njegovoj primeni kada je reč o otvorenim podacima.

Dragan Mašulović

Dragan Mašulović je redovni profesor Prirodno-matematičkog fakulteta u Univerziteta u Novom Sadu. Ima bogato iskustvo u poučavanju matematike i računarstva, kako učenika i studenata koji su posebno motivisani za ove dve oblasti, tako i onih kojima su matematika i/ili računarstvo neophodne pomoćne discipline. Pored dugogodišnjeg rada na univerzitetu već više od 20 godina predaje računarske predmete u specijalnim matematičkim odeljenjima u Gimnaziji "Jovan Jovanović-Zmaj" u Novom Sadu, dok je u Istraživačkoj stanici Petnica aktivan više od 30 godina u raznim svojstvima. Bio je gostujući profesor za Diskretnu matematiku na Johanes Kepler Univerzitetu u Lincu. Na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu je bio šef Katedre za teorijske osnove informatike, prodekan za doktorske studije i akreditaciju, a sada je angažovan kao Koordinator radne grupe za unapređenje elektronskih servisa.

Sa polaznicima Zimske škole radiće na otvorenim podacima u Jupyter okruženju.

Srđan Verbić

Koosnivač Opservatorije društvenih inovacija, organizacije čiji je cilj promocija inovacija zasnovanih na podacima i posebno obrazovanja kao najvažnije društvene inovacije. Zaposlen je na Fakultetu FEFA u Beogradu gde predaje primenjenu nauku o podacima. Bavi se analizom podataka i naučnim obrazovanjem. Diplomirao je fiziku, a doktorirao u oblasti veštačke inteligencije. U Istraživačkoj stanici Petnica je aktivan na različite načine već 35 godina.

Polaznike Zimske škole upoznaće bliže sa konceptom podataka i otvorenih podataka.

O projektu

Projekat Zimska škola otvorenih podataka za studente društveno-humanističkih nauka (u nastavku: Zimska škola) namenjen je studentima završnih godina osnovnih studija i studentima na master studijama koji su orijentisani ka društveno-humanističkim naukama. Želja nam je da kroz jednomesečnu Zimsku školu animiramo i pripremimo buduće ekonomiste, pravnike, filologe, sociologe, filozofe, antropologe, istoričare, novinare, pedagoge, psihologe, andragoge, učitelje, politikologe i druge za to da veština argumentacije i donošenje zaključaka zasnovano na podacima predstavlja nešto što će im trebati bez obzira da li će nakon završetka studija nastaviti da grade svoju karijeru u nauci, obrazovanju ili privredi. Bićemo zadovoljni ako polaznici nakon završene Zimske škole razviju kritički i analitičan odnos prema podacima, znaju da postave pitanje i nađu odgovor na isto uz pomoć raspoloživih podataka, imaju razvijenije kritičko mišljenje, kao i da na praktičnim primerima kroz samostalan rad ili rad u timu nauče da analiziraju podatke i izvuku zaključke na osnovu njih.

Zašto se bavimo otvorenim podacima i osnovama programiranja?

Pored toga što je podizanje algoritamske pismenosti osnovna misija nas u Fondaciji Petlja, ono što prepoznajemo kao jednu od karakteristika doba u kome danas živimo je da smo u svakodnevnom životu, a posebno u profesionalnom radu, sve više smo okruženi podacima. Sve više korisnih informacija možemo iz tih podataka da izvedemo, a to ujedno povećava očekivanje koje se postavlja pred svakog od nas - da samostalno umemo da upotrebimo podatke. To je jedan od važnih faktora u trendu sve veće multidisciplinarnosti novih poslova.

Jedan od trendova u analizi podataka je korišćenje okruženja zasnovanih na skriptnim programskim jezicima, kao što je Jupyter, čime se postiže dodatna mogućnost automatizacije, kao i ponovnog korišćenja i razmene rešenja iz prethodnih analiza. Na taj način se istovremeno razvija i algoritamska pismenost. Pored sve veće prisutnosti podataka, savremeni svet ide ka sve većoj automatizaciji poslova za čije razumevanje i oblikovanje je potrebno razumeti algoritme.

Projekat Zimska škola otvorenih podataka za studente društveno-humanističkih nauka je podržan od strane projekta Otvoreni podaci – otvorene mogućnosti, koji sprovode Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu i Program Ujedinjenih nacija za razvoj, uz podršku Svetske banke i Fonda za dobru upravu Ujedinjenog Kraljevstva.

Za sadržaj ovog vebsajta odgovorni su isključivo autori, a izneti stavovi ne predstavljaju nužno stavove Vlade Ujedinjenog Kraljevstva, Svetske banke, Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu, Ujedinjenih nacija i Programa za razvoj Ujedinjenih nacija.

1. Da li je potrebno da znam programiranje da bih učestvovao na Zimskoj školi?

Nije, ali ono što jeste potrebno je motivacija da savladaš neke osnovne koncepte programiranja kroz koje ćemo prolaziti tokom Zimske škole.

2. Da li moram da imam svoj računar?

Da, jer pored predavanja uživo, drugi deo Zimske škole se održava preko onlajn platfome na kojoj će se nalaziti dodatni materijali kao i vežbe koje će biti potrebno da uradiš između dva predavanja.

3. Da li ću dobiti sertifikat?

Hoćeš. Na kraju Zimske škole organizovaćemo jedan događaj na kome ćemo svima koji budu uspešno završili školu dodeliti sertifikat.

4. Da li je obavezno prisustvo na svakom predavanju?

Jeste jer škola traje mesec dana i sva predavanja su međusobno povezana.

5. Gde se održavaju predavanja?

Predavanja će se održavati u Beogradu.

6. Da li mogu da se prijavim ako ne studiram na Univerzitetu u Beogradu?

Da. Mogu se prijaviti studenti svih privatnih i državnih univerziteta sa akreditovanim studijskim programima.

7. Koja je cena participacije na Zimskoj školi?

Zimska škola je besplatna za sve polaznike.